PREGOVARAČKI PROCES HRVATSKE. POGLAVLJE 23. NOVI STANDARDI?

  • Konstantino Longares Bario
Palabras clave: Hrvatska, Evropska unija, integracije, kandidat, pregovaranje

Resumen

Proces pridruživanja novih zemalja Evropskoj uniji sprovodi se u skladu sa vrlo specifičnim tehničkim pregovorima. Najveći deo ovog procesa ne cine diplomatski potezi dogovoreni na velikim zasedanjima i pregovarackim sastancima, vec se sprovodi na tehnickom planu, uz izvesnu nejednakost izmedju Evropske komisije, koja predstavlja zemlje clanice, i zemlje kandidata. Hrvatska je prva od zemalja koje su, nakon raspada bivše Jugoslavije, prošle kroz gradjanski rat, a koja se pridružuje Uniji. U njenom slučaju, tehnicki proces pregovora završen je uvođenjem novih tehnickih kriterijuma, sa prakticnijim i naprednijim uslovima. U ovom članku bavićemo se analizom tog procesa, sa stanovišta poglavlja 23 u okviru pravnih tekovina Evropske unije koje se odnosi na oblast pravde i osnovnih ljudskih prava. Hrvatska je morala da se suoci sa mnogo vecim zahtevima od pukog prilagođavanja zakonima Evropske unije. Iako je to u nekim trenućima moglo da deluje kao postavljanje dodatnih uslova, ili veca oštrina u pregovorima, u praksi je ispunjenje ovih uslova dovelo do bržeg napretka u poboljšanju upravljanja zemljom, u korist svih gradjana. Ucešce civilnog sektora i stalna kontrola spolja doveli su do veoma pozitivnih, hvale vrednih promena. Međutim, evropski lideri i njihove institucije tek treba da saopšte gradjanima da je to tako i da ih obaveste o stvarnim razlozima i posledicama proširenja kako bi dobili njihovu podršku koja je u zemljama clanicama svakim danom sve manja.

Publicado
2018-08-17
Sección
Artículos